Marija Đurić

Roditelj, rad sa konjima i STEM klub

Imam dvoje dece — Jakova od sedam i Lenku od deset godina. Jakov je hiperaktivan i teško sedi mirno, dok je Lenka previše povučena i retko traži društvo. Tražila sam aktivnost koja bi mogla da ih približi i da pomogne oboma u razvoju. Prijateljica mi je preporučila centar "Ja sam za znanje" jer imaju programe koji kombinuju aktivnosti u prirodi sa edukacijom. Odlučila sam da upišem Jakova na rad sa konjima, a Lenku na STEM klub. Ishod je nadmašio sva moja očekivanja. Jakov, koji nikada nije mogao da se fokusira duže od pet minuta, sedi pored konja po dvadeset minuta i pažljivo ga češlja. Instruktor je objasnio da konj zahteva mir i pažnju, i da dete koje je previše bučno brzo shvata da konj ne želi da sarađuje. Ova prirodna povratna informacija je najbolja moguća terapija za hiperaktivnost — Jakov je naučio da uspori, da sluša, i da bude prisutan u trenutku. Lenka pak, koja je bila stidljiva, u STEM klubu je pronašla mesto gde njen pažljiv, analitički um biva cenjen. Voli eksperimente jer su predvidivi i logični — za razliku od društvenih interakcija. Kroz rad u malim grupama, počela je da se otvoreno izjašnjava i da deli svoje ideje. Najlepši deo je što su oboje počela da pokazuju promene i van programa — Jakov je mirniji kod kuće, a Lenka je počela da poziva drugarice na igru. Preporučujem ovaj centar roditeljima koji traže holistički pristup razvoju deteta.

Stefan Kovačević

Polaznik, digitalne veštine za odrasle

Imam četrdeset dve godine i radio sam dvadeset godina u fabrici kao mašinski tehničar. Pre godinu dana, fabrika je uvela automatizaciju i moje znanje je odjednom postalo zastarelo. Strahovao sam od računara — nikada nisam morao da ih koristim ozbiljno, a sada su postali deo svakodnevnog posla. Moja supruga me je ubedila da probam kurs digitalnih veština u centru "Ja sam za znanje". Bio sam toliko nervozan prvog dana da sam razmišljao da odustanem. Međutim, instruktor Jovan je bio neverovatno strpljiv. Nije me gledao kao na "starog koji ne zna ništa" — gledao me je kao na osobu koja ima iskustvo u jednoj oblasti i želi da proširi u drugu. Prvo smo radili na osnovama — kako da šaljem email, kako da koristim kalendar, kako da organizujem fajlove. Zatim smo prešli na Excel — i tu se desilo čudo. Moje inženjersko razmišljanje se uklopilo savršeno sa Excel-ovim funkcijama. Naučio sam da koristim formule, pivot tabele, i čak makroe da automatizujem zadatke koje sam ranije radio ručno satima. Moj šef je bio toliko impresioniran da me je prebacio na poziciju koja uključuje analizu podataka o proizvodnji — i plata mi je povećana. Sada pohađam i napredni kurs i razmišljam o tome da započnem sopstveni mali biznis. Nikada nisam mislio da ću u četrdeset drugoj godini učiti o digitalnom marketingu i SEO-u, ali evo me. Centar me je naučio da učenje nema godinečnu dobu.

Ivana Simić

Roditelj, matematička priprema

Kada smo pre godinu dana počeli da tražimo pripremni kurs za prijemni ispit za našeg sina Mateju, bili smo skeptični jer je on uvek imao poteškoća sa matematikom. U školi je prosečno stajao, a pripreme koje smo probali kod kuće završavale su se frustracijom. Odlučili smo da probamo centar "Ja sam za znanje" na preporuku prijatelja. Već nakon prvog meseca primetili smo promenu — Mateja je počeo sam da otvoreno priča o zadacima, čak i onima koje nije znao da reši. Mentori su ga naučili da pogleda problem iz više uglova, da podeli zadatak na manje delove i da sistematski proverava rešenje. Posebno smo cenili mesečne izveštaje koji su nam davali jasan uvid u njegov napredak i oblasti koje treba dodatno vežbati. Nakon tri meseca pripreme, Mateja je položio prijemni ispit sa odličnim rezultatom i upisao je željeni smer. Preporučujem ovaj centar svim roditeljima koji žele ozbiljan, stručan i human pristup obrazovanju. Atmosfera je topla, profesori su strpljivi, a rezultati su merljivi.

Luka Popović

Polaznik, programiranje u Scratch-u

Pre nego što sam počeo da učim programiranje u centru "Ja sam za znanje", mislio sam da je programiranje nešto što mogu samo genijalni ljudi sa šestnaest godina i više. Imam deset godina i nikada ranije nisam radio ništa slično. Prvi čas mi se učinuo čudnim — instruktor nas je zamolio da nacrtamo svoje omiljene životinje i da opišemo šta one rade. Tek kasnije sam shvatio da smo zapravo planirali naš prvi program! Kroz naredne nedelje, naučio sam da kontrolišem pokrete likova na ekranu, da dodajem zvukove, i da pravim jednostavne igre. Najbolji deo je bio kada sam napravio igru "Uhvati jabuku" — po prvi put sam napravio nešto što su moji drugari mogli da igraju i koja je zaista funkcionisala. Sada mi programiranje ne deluje misteriozno — deluje kao alat koji mogu da koristim da rešim probleme i kreiram stvari. Planiram da nastavim sa Python kursom sledeće godine. Hvala profesoru Milanu na strpljenju i načinu na koji objašnjava stvari koje su mi delovale nemoguće.

Sanja Milićević

Roditelj, engleski kroz igru

Naša ćerka Anja imala je šest godina kada smo je upisali na program "Engleski kroz igru". Bila je stidljiva i retko govorila čak i na srpskom, a kamoli na engleskom. Prvih nekoliko časova jedva je učestvovala — sedela je i posmatrala drugu decu kako pevaju i igraju. Instruktorka Sara nikada je nije pritisnila da govori, već joj je dala vremena da se oslobodi. I tada se desilo čudo — jednog subotnjeg jutra, Anja je počela da peva pesmicu o bojama na engleskom. Bila je tako ponosna na sebe da je pevala celim putem do kuće. Nakon šest nedelja, Anja je već imala vokabular od preko sto reči i bez problema je pozdravljala i predstavljala se na engleskom. Što je još važnije, razvila je samopouzdanje koje se prenelo i na druge oblasti — sada je aktivnija i u vrtiću i sa drugarima. Metodologija koja kombinuje pokret, muziku i igru zaista funkcioniše. Deca ne uče jeziku — one ga doživljavaju. Kao roditelj, posebno cenim to što dobijamo materijale za rad kod kuće i pesmice koje možemo da pevamo zajedno.

Petar Ilić

Roditelj, robotika i Arduino

Moj sin Stefan ima trinaest godina i od uvek je bio fasciniran kako stvari rade — rastavljao je satove, daljinske upravljače, i jednom čak i usisivač. Kada smo pronašli program "Robotika i Arduino" u centru "Ja sam za znanje", znali smo da je to prava stvar za njega. Već nakon prvog časa, došao je kući sa blistavim očima i pričao o tome kako je prvi put napisao kod koji je kontrolisao stvarni hardver. Program je izazovan — ne radi se samo o spajanju žica i kopiranju koda. Deca moraju da razumeju šta rade, da rešavaju probleme kada nešto ne radi, i da budu kreativni u dizajnu. Stefan je posebno ponosan na projekat "pametne kuće" koji je napravio sa svojim timom — sistem koji automatski kontroliše svetlost, temperaturu i detekuje pokret. Tokom programa, primetio sam da je Stefan postao strpljiviji kada nešto ne uspe iz prve. Ranije bi se lako frustrirao, sada pronalazi grešku, analizira problem, i pokušava drugačiji pristup. To je veština koja će mu koristiti ceo život. Posebno cenim što program nije samo tehnički — deca rade u timovima, uče da komuniciraju ideje, i na kraju prezentuju svoje projekte. Stefan je sada siguran da želi da studira elektrotehniku.

Tamara Vasić

Roditelj, rad sa konjima i predškolski program

Naša porodica nikada ranije nije imala kontakt sa konjima. Živimo u gradu, naša deca poznaju samo pse i mačke, a ideja da dovedemo petogodišnju ćerku u kontakt sa konjima delovala je pomalo ludom. Međutim, prijateljica nam je toliko entuzijastično pričala o programu rada sa konjima u centru "Ja sam za znanje" da smo odlučili da probamo. Prvi susret sa konjima bio je magičan — naša ćerka Milica, koja inače ne voli da se uprlja, je bez oklevanja pomazila konja i pomagala da ga češlja. Instruktorka Bojana bila je neverovatna — znala je kako da priča sa decom na njihovom nivou, kako da ih umiri ako se uplaše, i kako da svako dete učestvuje bez obzira na svoju prirodu. Tokom nedelja koje su sledile, primetili smo promene u Milicinom ponašanju koje nismo očekivali — postala je odgovornija, bolje sluša uputstva, i razvila je neverovatnu empatiiju. Počela je da brine o svojim igračkama kao što brine o konju — da ih čisti, hranu, i vodu. Pored rada sa konjima, program uključuje i aktivnosti u prirodi — deca uče o biljkama, insektima, i ekosistemima. Milica sada prepoznaje različite vrste ptica i zna kako nastaje med. Ovo je više od programa — ovo je transformacija celog načina na koji naša ćerka doživljava svet.

Milica Stanković

Roditelj, engleski kroz igru

Imala sam velike brige oko toga kako će naša četvorogodišnja ćerka Lana reagovati na program na engleskom jeziku. Ona je tek počela da govori na srpskom, a sada bi je trebalo staviti u okruženje gde joj neko priča na jeziku koji ne razume? Međutim, već nakon prvog časa, shvatila sam da je moja briga bila neosnovana. Metodologija Total Physical Response je fenomenalna — deca ne moraju da razumeju svaku reč jer pokreti, slike, i predmeti daju kontekst. Lana je počela da prati uputstva na engleskom pre nego što je počela da govori — "sit down", "stand up", "give me the ball" — sve je razumela i pravilno izvršila. Nakon mesec dana, iznenadila nas je kada je u trgovini pokazala na jabuku i rekla "apple!". Bila je tako ponosna na sebe. Sada, nakon tri meseca, Lana zna preko sto reči na engleskom i redovno koristi jednostavne fraze kao što su "I want water" i "Look at me!". Ono što je posebno lepo jeste da je nikada nismo prisiljavali da vežba kod kuće — ona sama traži da slušamo pesmice koje uči u centru i da igramo "engleske" igre. Program je uspeo da stvori prirodnu ljubav prema jeziku, a ne obavezu.