Na ovoj fotografiji vidimo deo pozorišne radionice gde deca kroz dramsku igru, improvizaciju i scenski govor razvijaju komunikacijske veštine i samopouzdanje. Pozorišna radionica je jedan od naših najdinamičnijih programa — deca ne sede za stolom, već se kreću po prostoru, koriste telo i glas, i uče kako da komuniciraju bez reči. Na slici vidimo grupu učenika koji vežbaju "zamrzavanje" u različitim emocionalnim stanjima — jedno dete "zamrzava" u pozi sreće, drugo u pozi straha, treće u pozi iznenađenja. Ova vežba uči deca da prepoznaju emocije kroz telo i da razvijaju telesnu pismenost. Nakon toga, deca rade na kreiranju kratkih improvizovanih scena — dobijaju jednostavnu situaciju ("Ti si prodavac, a ti si kupac koji je zaboravio novčanik") i moraju da kreiraju dijalog u realnom vremenu. Ovo razvija sposobnost brzog razmišljanja, kreativnosti, i saradnje. Posebno je važno napomenuti da pozorišna radionica nije rezervisana samo za ekstrovertna deca — naprotiv, introvertna deca posebno profitiraju jer im pruža strukturiran i bezbedan okvir za izražavanje. Mentor koristi tehnike pozorišta opterećenja koje potiču deca da koriste maštu i da istražuju različite perspektive. Na kraju svake sezone, deca izvode predstavu za roditelje — ali ne neku unapred napisnu dramu, već predstavu koju su sami kreirali kroz proces rada. Ovo im daje osećaj vlasništva nad kreativnim procesom i ogroman ponos u prezentaciji.
16.05.2026.
